Messerschmitt Me410A-1

Messerschmitt Me-410 Hornisse (na nemačkom: stršljen) je nemački dvomotorni lovac-bombarder metalne konstrukcije, sa niskokrilnim rasporedom krila i klasičnim repnim sklopom. Avion je nastao na bazi modifikovane konstrukcije modela Me-210, sa produženim trupom i dodatim pretkrilcima, a bio je opremljen novim motorima Daimler-Benz DB 603A smeštenim u duže gondole. U odnosu na Me-210, smanjen je i ugao nagiba ulazne ivice krila. Prvi prototip aviona Me-410 završen je krajem 1942. godine. Radi ispitivanja nove konstrukcije, šest aviona Me-210A prepravljeno je prema standardu Me-410, uz zadržavanje starih pogonskih grupa, odnosno motora Daimler-Benz DB 601 F. Radilo se o verzijama Me-210A-1 i Me-210A-2. Ovaj drugi avion je zatim predat Japancima, koji su ispitali njegovu pogodnost za potrebe carske avijacije. Program razvoja aviona Me-410 obuhvatao je mnoge druge primerke nastale prepravkom konstrukcije modela Me-210 (npr. Me-410 V22, koji je bio modifikacija modela Me-210A-0), kao i one izvorno proizvedene kao Me-410 (npr. Me-410 V18). Ispitivanja prototipova pokazala su da letne karakteristike aviona Me-410 znatno nadmašuju one kod modela Me-210. Novi avion je takođe imao bolje performanse od modela Messerschmitt Bf-110, koji je trebalo da zameni. Zbog toga je RLM (Ministarstvo vazduhoplovstva Rajha) odlučilo da uvede Me-410 u serijsku proizvodnju. Predviđeno je bilo da se avion proizvodi u dve osnovne varijante: Me-410A-1 *Schnellbomber* (brzi bombarder) i A-2 *Zerstörer* (razarač). Proizvodnja modela Me-410A-1 počela je u januaru 1943. godine, a prvi primerci uvedeni su u naoružanje jedinica Luftvafea krajem tog meseca. Vatreno naoružanje ove verzije nije se razlikovalo od onog na avionu Me-210 (dva topa MG 151 kalibra 20 mm i dva mitraljeza MG 17 kalibra 7,92 mm smeštena u prednji deo trupa, kao i dva pokretna mitraljeza MG 131 kalibra 13 mm). Bombardersko naoružanje nalazilo se u spremištu smeštenom u prednjem delu trupa. Avion je mogao da nosi jednu bombu SC 1000 ili SD 1000 mase 1000 kg, dve bombe SC 500 mase po 500 kg ili do osam bombi SC 50 mase po 50 kg. Kao nišan za bombardovanje korišćen je uređaj Stuvi 5B, prilagođen za izbacivanje bombi tokom obrušavanja. Postojalo je više kompleta za modifikaciju verzije Me-410A-1. Kod naredne verzije Me-410B, u varijanti za uništavanje ciljeva, avion je bio opremljen sa četiri dodatna lansera nevođenih raketa kalibra 210 mm postavljena ispod krila. Tehnički podaci: dužina: 12,4 m, raspon krila: 16,39 m, visina: 3,7 m, maksimalna brzina: 624 km/h, brzina penjanja: 9,3 m/s, maksimalni dolet: 2300 km, operativni plafon leta: 10.000 m, naoružanje: fiksno – dva mitraljeza MG 131 kalibra 13 mm u nosačima FDSL 131/1B sa električnim upravljanjem, dva mitraljeza MG 17 kalibra 7,92 mm i dva topa MG 151/20 kalibra 20 mm; podvesno – do 1000 kg bombi.

Variants:

Me 410 A-1 light bomber
Me 410 A-2 heavy fighter
Me 410 B-2 subtype, as the Umrüst-Bausatz
Me 410 A-3 reconnaissance version
Me 410 B-1 light bomber
Me 410 B-3 reconnaissance version
Me 410 B-5 added shackles under the fuselage to carry a torpedo
Me 410 B-6 was a similar anti-shipping conversion
Me 410 B-7/B-8 were updated B-3 reconnaissance models that were never actually built.
The Me 410 C was a high-altitude version drawn up in early 1944
The Me 410 D was a simpler upgrade to the B-series

Izvor WIKIPEDIA: https://en.wikipedia.org/wiki/Messerschmitt_Me_410_Hornisse